Objavljeno sreda, 18 oktobar 2017 08:34

Štitasta žlezda spada u najveće endokrine organe. Luči četiri hormona: tiroksin (T4), trijodtironin (T3), rezervni trijodtironin i kalcitonin, koji igraju značajnu ulogu u energetskom metabolizmu.

Regulacija funkcije štitaste žlezde odigrava se posredstvom tireostimulantnog hormona (TSH), rilizing hormona za tireotropni hormon (TRH), tireoidnih hormona autoregulacijom uz pomoć joda ili nenormalnim stimulatorima štitaste žlezde.

Poremećaji štitaste žlezde (hipertireoidizam, hipotireoidizam, zapaljenja, tumori) nastaju usled poremećene biosinteze tireoidnih hormona, poremećene regulacije mehanizmom negativne povratne sprege ili promene osetljivosti tkiva na tireoidne hormone.

Tireoidna (štitasta) žlezda je jedna od najvećih endokrinih žlezda u organizmu. Tireoidna žlezda luči hormone: tiroksin (T4), trijodtironin (T3) koji imaju značajnu ulogu u energetskom metabolizmu, tireokalcitonin (kalcitonin) koji ima ulogu u homeostazi kalcijuma i reverzni trijodtironin (rT3) koji je posle rođenja inaktivan. Tiroksin i trijodtironin sekretuju epitelne, a kalcitonin parafolikularne tireoidne ćelije – tireociti. Samo prirodni L oblici hormona T3 i T4 imaju biološku aktivnost.

Tireoidna žlezda je smeštena ispod grkljana sa njegove obe strane i ispod dušnika. Njena srednja težina kod odraslih iznosi oko 25 g, a kod novorođenčadi teži 1-3 g.

Najčešća oboljenja štitaste žlezde jesu povećana funkcija - hipertireoza; smanjena funkcija - hipotireoza; I uvećanje štitaste žlezde – difuzno ili sa jednim ili više čvorova. Simptomi i znaci koji se javljaju usled hiperfunkcije štitaste žlezde najčešće su zamaranje, lupanje srca, preznojavanje, nervoza, opadanje kose, gubitak telesne težine, učestale stolice i drugo. Kad osobe imaju smanjenu funkciju štitaste žlezde, obično ih muče pospanost, zimogrižljivost, promuklost, suva i hrapava koža, opstipacija, dobijaju na telesnoj težini i uprkos normalnom apetitu, oticanje i podbulost lica. Što se tiče uvećanja štitaste žlezde, treba obratiti pažnju na nagli porast čvorova, pojavu smetnji pri gutanju i disanju, promuklost.

Struma označava povećanje štitaste žlezde. Ranije smo često viđali tzv. endemsku strumu u područjima sa nedostatkom joda. U novije vreme češće se javljaju sporadična struma, difuzna toksična struma i nodozna toksična struma. Drugi navedeni oblici struma mnogo češće javljaju se kod osoba ženskog pola, a značajnu ulogu imaju genetska predispozicija, autoimuni fenomeni i hrana bogata strumogenim materijama.

Lečenje manjih struma sa očuvanom funkcijom štitaste žlezde nije potrebno. Ukoliko postoje znaci kompresije ili ozbiljni estetski problemi, indikovano je hirurško lečenje. Lečenje hipotireoze jednostavno je i postiže se doživotnom supstitucijom preparata tiroksina, hormona štitaste žlezde. Doza se određuje prema vrednostima hormona u krvi (T4 I TSH), pa su važne redovne kontrole.

U slučaju difuznih toksičnih struma, koje se odlikuju hipertireozom, primenjuju se tireostatici, lekovi koji smanjuju sintezu tireoidnih hormona, a ako na ovaj način nije moguće rešiti problem, pristupa se radikalnom lečenju –uklanjanju štitaste žlezde iliprimeni radioaktivnog joda. Jod se koncentriše u štitastoj žlezdi i uništava njeno hiperaktivno tkivo svojim nuklearnim svojstvima.

Prevencija: Kako se može sačuvati zdravlje štitaste žlezde?

Sveža keleraba, prokelj, karfiol i kelj sadrže strumogene supstance, pa previše ovog povrća u presnom stanju može izazvati strumu, ali se te supstance kuvanjem mogu uništiti. Kod pacijenata sa hipertireozom u stanju ubrzanog metabolizma dolazi do promena u mišićnoj i koštanoj masi, pa se preporučuje povećan unos amino-kiselina, proteina i kalcijuma (1200mg dnevno). Namirnice koje povoljno deluju na obolele od hipertireoze jesu integralne žitarice, kupus, prokelj, karfiol, rotkvice, spanać, pasulj, začin kurkuma, a značajan je unos vitamina C i omega-3 masnih kiselina.

Soja je jak supresor tireoidnih hormona i može biti korisna usled hiperfunkcije štitaste žlezde, ali je treba koristiti u fermentisanom obliku, kao što su soja sos, tofu i slično. U poslednje vreme sve se više ističe biljka aronija, koja pored mnogih svojstava reguliše i rad štitaste žlezde, jer u svojim plodovima sadrži veliku koncentraciju antioksidanasa. U slučaju hipertireoze ne preporučuje se boravak na moru, izlaganje visokim temperaturama, sunčanje i aktivno bavljenje sportom, a savetuje se boravak na planini i svežem vazduhu, umerena fizička aktivnost, šetnja i izbegavanje stresnih situacija.

Pacijentma sa hipotireozom savetuje se unos plave ribe, kao što su tunjevina, skuša, harinha i losos koji su bogati selenom i omega-3 masnim kiselinama, zatim morski plodovi i školjke. Takođe se preporučuje veći unos žitarica, integralnipirinač, orašastiplodovi, suncokretove semenke, citrusno voće, banane, jagode, šljive, a od povrća se posebno ističe značaj šargarepe i paprike.

Tekst napisala:
mr ph Dejana Bjelica

 

Mi brinemo o svakom pacijentu.

Novi koncept farmaceutske prakse koji se fokusira na direktnu interakciju farmaceuta i korisnika u cilju pružanja kvalitetne zdravstvene usluge.